Opis
Tri godine pre kraja sveta jesen je u Beogradu bila svuda oko njega, a Ognjenom anđelu nadimali su se i padali obrazi. Obrve su mu se zadizale i spuštale, čelo boralo, stomak oticao i uvlačio se. Zenice su mu menjale boju od ugljenocrnih do akvamarinsko plavih. Sagao se sakrivši glavu pod zadignutu kragnu mantila, svestan da bi neko mogao da ga opazi, a tamo ispod, ljudske oči nastavile su da mu menjaju boju; bile su najpre braon sa zelenkastim mrljama, potom sve zelenije, pa čelično plavozelene i najzad sasvim svetle kao u albina. Odabrao je napokon da budu bledozelene, osvrnuo se i prišao uličnom čistaču cipela.Znao je odmah ko je, kako se zove. U magnovenju mu je promaklo njegovo smutno detinjstvo i nedovršeno školovanje, prva cigara, prvi šamar, prva ukradena kola.
